Blablaonica

Ima jedna plava ptica u mom srcu koja želi da izađe… Banana nije bila neka. Sva žućkasta i puna crnih tumora. Želja da je ne gledam, prevazišla je mrzovolju i dosadu. Stoga sam prišao kanti. Jednoj od onih koja se otvara na papučicu u svom dnu. U njoj nije bilo nagomilanog đubr… Continue

Dimčina se dizala iz bara močvare kao slutnja. Starica je sedela na krivom panju i više ličila na muškarca nego na ženu. Po šarenoj haljini, od nečega što se činilo da je bilo flanel, prostrla je belu, belu, belu krpu i na njoj, jednom rukom, držala kokošku. U drugoj ruci joj beše… Continue

I, da ne veruješ, bre, kako je zeznuto, kada se probudiš iz sna. Iz sna, u kojem si sanjao sebe kao zgrčeni fetus. Sebe, kako ne možeš da govoriš. Sebe, kako ne možeš da prdiš. Sebe, kako ne možeš da osetiš slatku prasetinu i pozlaćeni vitamin b. I, da ne veruješ, bre, kako je ze… Continue

Po istinitoj priči koja se, što je više išla ka kraju, otrgla kontroli i postala toliko lažna da je obrnula krug i postala istinitija od originala. Vojislav Voja Ilić mazio je svoje crne brčiće, tražeći što bolji ugao pod kojim sunce ne bi previše bleštalo po njegovom odrazu u ogledalu. Hteo je da vidi nije li ih slučajno p… Continue

Čovek je sedeo ispod tende, biršući kapljice znoja sa svog visokog, naboranog čela. Krpica kojom je to činio odavno je bila mokra kao i samo čelo. No, ono što je njemu stvarno smetalo nije bila vlaga, već taj dosadni golicavi kliz! koji su pravile kapljice. "Dobar dan.", otpoče neko sa čovekove desne strane. Čovek, nezgrapan i ud… Continue