Blablaonica

Umoran, više, od čitanja, pisanja, mišljenja – sebe; umoran, teško se podignem i priđem prozoru. Priljubim se uz njega. Dahom zamutim staklo. Neumivenim vrškom nosa išaram masnu flekicu. Gledam; i gledam, gledam. Ne znam da li je to pala noć, ili mi lastino krilo, za tren, sklapa tamu o… Continue

Ima jedna plava ptica u mom srcu koja želi da izađe… Banana nije bila neka. Sva žućkasta i puna crnih tumora. Želja da je ne gledam, prevazišla je mrzovolju i dosadu. Stoga sam prišao kanti. Jednoj od onih koja se otvara na papučicu u svom dnu. U njoj nije bilo nagomilanog đubr… Continue

Dimčina se dizala iz bara močvare kao slutnja. Starica je sedela na krivom panju i više ličila na muškarca nego na ženu. Po šarenoj haljini, od nečega što se činilo da je bilo flanel, prostrla je belu, belu, belu krpu i na njoj, jednom rukom, držala kokošku. U drugoj ruci joj beše… Continue

I, da ne veruješ, bre, kako je zeznuto, kada se probudiš iz sna. Iz sna, u kojem si sanjao sebe kao zgrčeni fetus. Sebe, kako ne možeš da govoriš. Sebe, kako ne možeš da prdiš. Sebe, kako ne možeš da osetiš slatku prasetinu i pozlaćeni vitamin b. I, da ne veruješ, bre, kako je ze… Continue

Po istinitoj priči koja se, što je više išla ka kraju, otrgla kontroli i postala toliko lažna da je obrnula krug i postala istinitija od originala. Vojislav Voja Ilić mazio je svoje crne brčiće, tražeći što bolji ugao pod kojim sunce ne bi previše bleštalo po njegovom odrazu u ogledalu. Hteo je da vidi nije li ih slučajno p… Continue